Muzičar sam. Jednom sam sa bendom svirao u jednom vojvođanskom selu, gde sam na pauzi pokupio jednu curu, što bi se reklo “ribetinu”

Muzičar sam. Jednom sam sa bendom svirao u jednom vojvođanskom selu, gde sam na pauzi pokupio jednu curu, što bi se reklo “ribetinu”

Muzičar sam. Jednom sam sa bendom svirao u jednom vojvođanskom selu, gde sam na pauzi pokupio jednu curu, što bi se reklo “ribetinu” Muzičar sam. Jednom sam sa bendom svirao u jednom vojvođanskom selu, gde sam na pauzi pokupio jednu curu, što bi se reklo “ribetinu”. Završili smo iza lokala, u nekom blatu. Obavili smo to stojeći, vratio sam se unutra i kada smo nastavili sa svirkom, osetio sam, do tada, nezapamćen smrad. Pomirisao sam svoju ruku i shvatio da je to smrad intimnih delova gospođice koju sam pokupio, međutim, nije to onaj lepi miris ženskih predela koji mi muškarci volimo. Ovo je stvarno bio težak smrad. Ko zna koliko se nije kupala. Ostavio sam gitaru, pokazao bendu da nastavi i uleteo u wc sa flašom viskija i stavio svog “poručnika” u čašu i počeo da ispiram. Vratio sam se i, onako sluđen stavio čašu na svoje pojačalo. Bassista benda u kom sam tada svirao je obožavao da mi popije piće, jer je znao da me to najviše nervira… Uradio je to i ovog puta. Nikada mu nisam rekao, međutim ostatak benda takođe zna. Izvini, brate, bila ti je brža ruka nego moja usta.