Poučna priča: Stranac u našoj kući

Poučna priča: Stranac u našoj kući

Nekoliko godina nakon što sam došla na svet, moj tata je upoznao stranca koji je tek došao u naš gradić. Od samog početka tata je bio opčinjen pridošlicom i brzo ga pozvao da živi sa našom porodicom. Stranca smo brzo prihvatili i od tada je živeo sa nama.
dok sam odrastala, ni jednom se nisam zapitala o njegovoj ulozi u našoj porodici. U mom dečjem umu on je imao posebno mesto. Roditelji su me odgajali komplementarno: majka me učila da razlikujem dobro od zla, a otac me učio da budem poslušna. Ali stranac, on je bio pripovedač. On bi nas držao opčinjene satima svojim avanturama, misterijama i komedijama.
Kad sam želela saznati nešto o politici, istoriji ili nauci, on je uvek znao sve odgovore o prošlosti, razumeo je sadašnjost i činilo se da je čak u

stanju predvideti budućnost! Moju porodicu je odveo na prvu veliki fudbalsku utakmicu. Nasmejavao me i rastuživao. Stranac nikad nije prestajao pričati, ali tati to izgleda nije smetalo.
Ponekad, mama bi tiho ustajala i odlazila u kuhinju gde je bilo tiho i mirno, dok smo mi jedni druge stišavali da čujemo šta nam ima reći. Danas se pitam je li se ikada molila da stranac ode iz našeg doma.
Tata je upravljao našim domom sa određenim moralnim normama, ali stranac nikad nije osećao obavezu da ih prati.
Naš dugogodišnji posetilac, sa druge strane, glatko bi se provlačio sa psovkama koje su parale moje uši i tatu terale da pobesni, a mamu da pocrveni. Tata nije dozvoljavao konzumiranje alkohola, ali nas je stranac podsticao da ga redovno pijemo. On je učinio cigarete da izgledaju privlačno, cigare džentlmenski, a muštikle profinjeno.Slobodno je govorio o seksu, čak i previše. Njegovi komentari su ponekad bili

provokativni, ponekad sugestivni, a ponekad jednostavno besramni.
Danas znam da su moja shvatanja o ljubavnim vezama u velikoj meri formirale strančeve priče. Iz dana u dan stranac je protivrečio vrednostima mojih roditelja, ali su ga ipak retko ućutkivali. I NIKAD ga nisu zamolili da napusti našu kuću!
Više od 40 godina je prošlo otkad se stranac uselio u život naše porodice. Jako se brzo uklopio pa danas ni izbliza ne izgleda tako očaravajući kao što je bio s početka. Međutim, čak i ako danas uđete u kuću mojih roditelja i dalje ćete ga pronaći kako sedi u svom uglu, iščekujući nekoga ko će ga saslušati, da priča sa njim dok mu pokazuje svoje slike.
Kako se zvao stranac?
Mi smo ga jednostavno zvali–TV. U međuvremenu je dobio i suprugu. Zovemo je računar.
Njihovo prvo dete zovemo mobilni telefon.